Srpski književni glasnik

.гове непосредне околине

СићушнНеЕ ВЕЛИЧИНЕ. 135

вље, што је један огроман део кужних клица — и то, махом, баш најжешћих — таке природе, да је својим жи-

вотом и потребама ?07T000 искључиво везан за живо тело. Може да живи и напредује само у појединим органима и соковима. живога тела, а чим их напусти, чим неко време ван њих проведе, или се изметне, те изгуби своју кужну снагу, или баш и угине. Према томе је сасвим природно, да се таке клице не могу посредно (предметима, здравим особама и животињама, ваздухом, храном, водом и т. д.) преносити — нарочито не надалеко и за дуго. Махом дејствују само непосредно, т.ј. са самога болесника или њепа и то већином само за неко одређено, доста кратко време.

Али баш и оне хужне клице, које су према утицају спољне природе јаче п отпорније, које се, дакле. и ван

живога. тела могу неко време кужне одржати (а у неким извесним приликама. баш и размножити), наилазе у само великој Природи на читав низ разних непријатеља, с којима“ се морају борити и који их снажно сузбијају и немилице сатиру. Тако је н. пр. познато, да и међу појединим врстама. самих микроба постоји нека утакмица: да и међу њима. влада она очајна борба што је у целом органском свету сретамо : „борба за опстанак“. Као што међу микробима. има. врсте, које се у заједници потпомажу, те задружно боље напредују, него што би свака за себе (т. 3. „симбиоза“), исто тако има међу њима и таких родова, који су противници („антагонисте“); који су у вечитом непријатељетву. Чим се гдегод сукобе, боре се до истраге, па том приликом милијардима гину. Нарочито је та борба жестока. између микроба, који живе на мртвим материјама. (сапрофита), и оних, који већину евога века проводе у живом телу (парасити). А како сапрофити у великој Природи много лакше успевају и напредују Hero паразити, то је онда сасвим природно, да у тим сукобима махом они побеђују. Тако је опитом доказано, да вибриола колере у брзо нестане, чим се сукобе са сапрофитима ван тела: — чим н. пр. доспу у нужничку садржину, где су