Srpski književni glasnik

СиЂушнНеЕ ВЕЛИЧИНЕ. 141

стоће, која с поља (са коже или слузокоже) у. лимфу доспе — било то повредом или другим којим начином. У тим жлездама ухвате се по гдекада (са осталом нечистоћом) и кужне клице, те не могу даље. Не продиру у крв и у опни промет у телу, да га могу цела окужити, него се садрже у ткању самих тих жлезда. У њему онда или за неко време мирно животаре док не угину, или се тек само притаје, да се згодном приликом ослободе, или се времена на време изазивају час јаче час слабије промене на самим жлездама, или на један мах епотакну жешће запаљење са гнојењем и т. д. За то је н. пр. са свим обична појава, да одмах, чим се гдегод тело јаче окужи, и најближа жлезда букне, оболи, набије п т. д. Тако постаје мицина под пазухом, кад се пепне пришт на прету, мицина на препони ако букне стопала; тако натеку подвиличне жлезде кад се дифтерија или друга која вратобоља појави; тако се пролећа „прораде жлезде“ шкрофуљиваца и т. д. У свима тим приликама прими која лимфна жлезда преко лимфних судова са површине неку извесну количину кужних клица, хоће да их задржи у евоме ткању, како не би даље продирале, па се с њима бори, да их савлада. Та борба јавља се онда нама у облику оних промена на жлезди, које мало час епоменусмо.

Па ни е тим није евршено. Све ако кужне клице сав тај отпор нашега тела евладају, па већ и у општи проMCT доспу, и тамо их чекају велике тешкоће, с којима се морају борити. Да и њих победе, мора их — пре свега, — бити врло много: — мора их бити читава. војска. Већ обично искуство казује, а то п наука потврђује, да ће кужне клице тим пре и тим поузданије окужити и болест изазвати, што их је више. Већ је давно утврђен факат међу научницима, који се баве пепитивањем кужних болести, да је и најосетљивију животињу тешко окужити, ако се не узме сразмерно велика количина. кужног материјала или баш чистих клица. Тако је н. пр. Ватеон Џен 1)

1) Watson Сћеупе.