Srpski književni glasnik

Рам a И Па 18 40 1 LAN, ЊЕ 5 + O: : аи ћ ” : : “ZM? (4 “+ оф дим 144 Српски Књижевни Гласник. |

MAM

венску државу која би асимиловала. све словенске елементе. У средњевековној историји ова два народа крију ti 2 се замеци данашњих · национално-политичких одношаја у Маћедонији. У периоду робовања под Турцима готово је код маћедонеких и бугареких Словена ишчезло било се ћање 'на прошлост, и у. осећању. поништености очувао се само траг сећању на племенску словенску заједницу. Одр-. жало се име Бугарин, али готово без сваке садржине, док је име Орбин, под утицајем догађаја из наших буна и устанака, постало готово, у очима Турака, као синоним револуционара. Нешто под утицајем Пајсијеве хронике, а више као реакција изазвана мржњом против фанариота, поче се у Бугарској mw у Маћедонији покрет против грч ких владика и грчкога језика у цркви. Спочетка. просто израз племенске супротности између Словенства и Јелинства, тај је покрет, под утицајем Бугара који су њиме руководили, добио тек доцније национално бугареко обележје. Крунисан је 1870 године успехом, који је Бугарима. помогао да са бугареко-егзархијеском црквом и привилегијама. које је она имала, полагано почну увлачити у Маћедонији и бугарску мисао. Егзархији и немару ерпске интелигенције имају Бугари да захвале за све своје успехе у Маћедонији, у којој би се, како мисли Гереин, „из свих Словена, који се данас зову Бугарима могли | васпитати највернији Срби, што би за оба племена била 15 само срећа“ (стр. 18).

Није Маћедонија само мозаик од народности ; она. преставља. исто тако шаренило и у погледу културних појасева. Преоблађује византијеко-цинцарески, у коме је, у виду оаза, престављен патријархални културни појас, коме је средиште у Ст. Србији, одакле ce распростире лаље у кружним таласима. Основно етановништво у овом мозаику од народности и култура чине Словени као најмногобројнији (1,118.336), у чијој се маси, као већа или мања. острва, налазе растурене и друге народности. Маћедонско словенско становништво дели Герсин у четири групе: западну (Мијаци, Брејаци) јужну (око Костура,