Srpski književni glasnik

СРБСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

A Књига 1Х, БРОЈ 8. — 1 ЈуНИ, 1902.

фу ЗОНА ЗАМФИРОВА.

јр

e: ГЛАВА ДЕСЕТА

> У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заи љубљениг. Дијалог није ни мало пикантан, чак ни интереБе сантан; а то је просто с тога, што је тамо у том свету

срамота да се мушко и женско и погледају а камо ли разговарају. (Д и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таким приликама обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта.) - IO (8.)

јутра дан у нонедеоник кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока. Дошла је да му каже све шта. је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши. Мане је све оно у суботу већ био смео ес ума, и није могао ништа ни елутити, и за то му је ово сад све ново и изненадно било. Био је као громом поражен чувши све до ситнице како је ствар

текла пи развијала се. Био је утучен и неутешан. Тетка Дока га је најпре изгрдила а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.

— Ич да се не љутиш, вели му Дока, ич да неси жалан! Ако што ти не дадоше девојче!... Та што па да ти

11