Srpski književni glasnik

ONI aa M

Де

.?

# vo f |

(bVN ;

И Ке „ДА ДУ И И И | 4

ги

и жени и а > : Роби 4 БЕЈ У „ д из Ћи 3 фл S JNA 166 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК. “а

и да се нађе баш и да јој се да слобода, исто као ни кал e наринка кад би је пустили из кафеза. Једино кроз капиџик у комшијску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. За то и није било лако Мани; и прошло је повише времена, док је могао срести и ословити г реч-две на само разговорити с њом. Али шта неможе чврета воља и одлучна намера! И Мане је преље; и најпосле успео. | Једнога дана у први сумрак баш кад се умотана у | бунду пошивену зеленим атласом враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрену Мане из мрака и стаде пред њу. Васка се измаче уплашено у страну. | НЕ — Леле, Васке, пази! шану Зона и стаде сва. уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види. Срећом нико не пролазаше улицом, јер већ беше време када грађани спуштају по кућама чивију на порту, и еви укућани већ давно су код кућа. И никога. по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује како се нешто разговара са хаџи-Јордановим мачком који се полако шеће по ћерамидама високога зида. — Што ти требам! прошашта Зона тихо и плашљиво. Васка је разумела. Измаче се још мало и стаде етражарити и пазити. + Зоне! ослови је Мане и искашља се тихо. — Што је шану Зона па се и она тихо искашља. Обоје стали тако па стоје три корака далеко једно · e од другог; обоје оборили главе и гледе преда се. — Зоне, на један реч.. – Пушти ме! вели му уплашено Зона и окреће“ ве“

на све стране. ко — Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, 'ама Je аудо!.. ) Не слушај гу што је 3бо- puna! Никој гу неје пратија — сама си, брљива, оде

при вас!.

— Хе, лагала је што је зборила7 Не au?