Srpski književni glasnik

> 4 х 2 УУ Уна ::4 и, , - ~ 5 “168 : СРпски Књижевни Гласник.

ћу радим кујунџилак... Момци и чираци ми, они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал“ за теб', Зоне. да кујем

•

срму и сребро и злато, — теб' да накитим! Да те нагиздим та да се сјајеш и светлиш како у цркву Света

Богородица Тројеручица!... За теб' ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!..

— А што ће да ручаш, кад си не пазариш! прекиде га заједљиво Зона.

— Не слушај душмани моји по маале... Несам такав, доне, како казују... Ћу те слушам; кад ми рекнепг остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу еп идем...

— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! рече Зона и измаче корак два.

— Остани јоште малко! рече и приђе један корак.

— Е што искаш7 запита га зловољно и неетрпљиво Зона. :

— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знам убаво. За тој те не питујем, веће за друго... рече Мане па стаде. Е... Васка ..лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ere... „Поздравила ru се Зоне7...“

— Тој си је њојно знање... Што ме питујеш. Може да се посмешила а требала да рекне: Поздравила ти се Калина.

— Е, што па Калина Зашто ти је прилика... |

— Што ми ти па збориш саг туј за Калину7! Калина ће си дочека. своју срећу... а ја си па искам и тражим моју... Неје писано за мен“ и за Калину..

— Па си прочетеја што је писано 7...

— А ја си... вели збуњено Мане, ете... искам... ако је, демек, к'емет... из вашу кућу... J

— Xexe! ocMexHy ce OoHa. Ta ako he car OnaHe тој!... Васка ни се удава... Ђија гу веће и „голем нишан“...

— За Васку neje peu... Има јоште за удавање из туј кућу... Зоне, море, рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. Ја си знам све. Теб'-те стра од татка... Ста-.