Srpski književni glasnik
Из БЕЛЕЖАКА СА СЕЛА. 171
радост живота. Весело брује потоци са својом бистром,
2 кристалном водом кроз хладовите шуме, гучу голубови,
грчу грлице, прижељкују славуји, звижде косови
„a
Уз
"пратњу хора разних певачица. Ветрић пун мириса и пољског цвећа (што га беру деца и девојке) лелуја зрело, златно клаеје. Бруји на све стране весела, жетелачка
песма, одејајују српови на сунцу у рукама вредних же-
_ телаца, беле се чисте пребачене мараме преко глава
| недостижној, идеалној хармонији среће. Пада вече,
~
а децу, за нас. Чупаво кљусе што га јаши чобанин
за-
пурених девојака са свежим, светлим очима и бујним препма, од којих пуцају пуца на јелеку. Смех, шала, – кикот, припеви, љубав, слога. И природа и људи, све у руо мене се брда, злате облаци, жаре шуме, шушти вечерњи о ветрић кроз лишће и носи нам мирис линова цвета, диже се весео жагор: чобани терају стада, дижу. се облаци "прашине, блеје овце, ричу краве и носе пуно виме млека
за-
брљило главу у грњак крај пута да онако, узгред, завиличено уларом, чупне мало бурјана. Чобанин га вуче “ уларом, удара голим ногама и оно лено покаса за стадом
“са навијеном главом у страну, а из уста му вири зелено
мете обмотава тајанствен сумрак, пролећу елепи мише
~ лишће. Како је све то лепо! Вечерња румен бледи, пред-
ВИ,
још се чује у забранима гукање голубова, јасније п јаче. На небу се пале звезде, трепере мило, весело. Иза мра-
очног, шумовитог Рудника јавља се месец, те посребрава
месец жури преко чистог неба на састанак где га кају с нестриљењем, с трепетом, драгане — звезде.
' ноћ бије свежа, снажна. песма:
| » Тамна. ноћи, пуна ти си мрака,
Срце моје, још пуније јада «
с Па тек. прела, па оне ватре на обрешцима, опрељеке зву UHO песме кроз пему, тиху ноћ у августу
>
– севе што у заласку сунчеву беше пурпурно п златно.
П
Че-
По"чиње клепет ветрењача, путем крикају кола натоварена житом, одмерено“ бију меденице што су о врату воло–вима, према њихову лагану ходу, роморе двојнице, а кроз
па ме-