Srpski književni glasnik

4 3 Sv * f

(EO 2 Из БелЕЖАКА СА Села. 173

чајеви могли и хтели разочарати, ја сам бежао од тога; 1 нисам хтео веровати никоме, ничему. нисам емео. Тако 4. осам као дете гледао село срећно, задовољно, а тако га и ;

многи писци наши гладају још и данае у зрело своје лоба.. З

Кад сам пре годину дана отишао у село, да се одs морим, освежим и pa3rammM, pa3ouapao сам će још

ЕТ првог дана.

Ел У четири часа по подне кола су ме чекала на нај-

ближој станици до мог села. Чим сам из воза изишао.

сео сам на кола и одмах кренуо, да што пре етигнем у

своје село, зажелео сам га се. Ž Сусед наш из села, чича Петар, који је за ме до-

де _ Tepao кола. врло се обрадовао што ме је видео. (С ње-

Бе товом децом, својим друговима из села, највише сам се > ; играо и забављао). Рече ми да седнемо оба у предњи крај кола да би се могли боље разговарати. | ер Распитивао сам о свему, о свачема, о сракоме кога

0 сам год запамтио, п чича Петрови одговори беху ми

18 "тешки, непријатни.

— Како је Милан, ча-Мијаилов син2 упитам. То је мој школски друг, беше весео и несташан. Најбоље се Бо умео пети на дрвеће да вади гнезда тичија и ја сам га : волео што беше најокретнији и највеселији.

Ча-Петар поћута мало, помисли, па, и не гледајући

ЊЕ у мене, одговори мирно: a ке i : — Тхе, gako?. He Ba»a. . Cra0o matbe, a. namOmHe ~ n :: И велике, па тако, мучи се, петља! Шта ће. Отац му је NSO умро. Знаш“... Умро зимус, деца му ситна, а он и жена e. bi: IIIa, може да учине. Не знају куд ће пре да стигну. Про- ; 4 До летос му продадоше оно мало овчица за порез. па сад >

Бог зна да n MORE UHM JeHy OMpcmurH. Mygka Je, Moje дете! a није ласно.. Шта ћеш, мора се трпети, док не пукну трпила... Не ваља ни за кога... Де, мали, шта се лењиш, викну коњу леваку и трже узде. — Неко горе, неко боље, ал“ није ласно ником. Из

ове се коже не може у другу. Знаш како вели песма: