Srpski književni glasnik

– комад, који олмах уграби једна кокица и узе бежати држећи пљен у кљуну, а за њом се надала читава кокоошија војска у потеру. Пред механом два стола, тешка, незграпна, од растовине, а такве исте и столице. За једним · столом седе четири, пет сељака у подртим, пске криљеним дебелим кошуљама, а за другим столом поп и два боље одевена 'сељака пију каве. и Кад се зауставише наша кола, Радојка (тако се “зове механџика) остави игле и плетиво, па приђе те се поздрави. | · Назвах Бога сељацима (оној четворици) п они се мало подигоше и дохватише капа, па приђем попу. Није "ме одмах познао, а и он постарпо. У ово доба могао је — имати педесет и четири године, проседио и доста оронуо., а за мога детињетва беше млад. свеж, и црне као угљен, — коврџаве косе. Поздрависмо се па седосмо с њима и ја и чича-Пера. Поп ме детаљно испптиваше о мени, о мом животу, о новостима из Београда, п ја сам му, што сам “могао краће. одговарао на питања, нешто из досаде, а _ нешто разлењен од умора и врућине. Сељаци прекинули свој разговор, па се окренули и слушају наш разговор : пажљиво, с полуотвореним устима. iv — Може ли тако, Милуне7 обрати се после нашег разговора једном од оне четворице за другим столом. : Милун се замисли, протрља ce по челу, превуче грубом, широком руком преко сува, препланула лица и _ задржа длан на бради, па отворених уста гледаше неко = време у земљу, лупкајући ногом по земљи, па, подигнув 7 очи, погледа. попа и рече, снебивајући се, с осмехом,

као да се тиме извини што му немогућност не допушта. Па 0 Не може, Бога ми, господин попо, а би ја драге "воље. А сад је, знаш, стигао и пољски рад, на. је “ дангубно. ~

7 —- Добро, добро, умећу и ја да се затежем кад ти – код мене дођеш. Зар ти је мало три гроша на дан да — товариш и CTOBApam циглу, и да идеш уз кола. Ајде да

ВАШИ

Да

- 3 i

i vi