Srpski književni glasnik

Госпођа BonAPm. 185

— спаваће собе и под удаљеном тутњавом каквих зака~ енелих кола која су још јурила по булеварима...

Кад јој мати умре, Ема је првих дана много илакала. Она уоквири косу покојничину, и у једном писму које је послала у Берто, писму пуном тужних мисли о животу, захте да је касније сахране у пети гроб. Чича · помпели да је болесна, и дође да је види. Ема је у души “била задовољна, што је осећала да је уједанпут постигла "ово ретко савршенство клонулих бића, до кога обичне природе никад не долазе. Она се дакле сасвим подаде · ламартинеким сложеним -осећајима, слушаше“ харфе на језерима, песме лабудова који умиру, пад лишћа, чисте девојачке душе које се дижу у небо, и глас Вечнога "који се хори кроз долине. Ово јој најзад додија; али "она то не хтеде признати, настави своје из навике, затим из' сујете, пи једнога дана изненади се кад осети да је мирне душе, и да јој је срце без туге, као што. јој је ~ чело без бора. |

Добре калуђерице, које су тако поуздано рачунале на њен свети позив, опазише на своје велико изне- | нађење, да госпођица Руо чисто избегава њихово ста- ЊЕ рање, Оне донета беху навалиле на њу се толиким слу-

· Да ” и 2 коња

~

S O. Va 6

___ROAMA, Ć HĆHOĆHIINITBOM, Ć MOJMHMTBAaMa U Oeće LaMa, TO.IKO | јој беху предиковале о поштовању које се Ayryje ćBe2 титељима и мученицима, п дале толико добрих савета за смерност тела и спасење душе, да с њом би као и с коњима. које“ човек притеже уздом: она се наједанпут заустави и bem јој испаде из зуба, Овај дух. позитиван 5 o "поред свег евог одушевљења, који је волео цркву 3б0г цвећа, музику због речи у романцама, а књижевност „због страсних узбуђења, бунио се пред тајнама вере,

као год што је она устајала против дисцинлине која 5] реза је била нешто одвратно њеној природи. Кад је отац Ja ~ извади из завода, нико не зажали TO одлази. Пгумао нија је, шта више, говорила за њу да је у последње 8 време била. прилично. ненажљива. према. сестрама. ; Вративши се кући, Ема је у први мах налазила за- Д