Srpski književni glasnik

— ветарац с пучине. А јадра веслара, указавши се изнад _ етрмените обале, чинила су им се као јадра поморских трговаца, која се виде иза дуге равнице што се пружа 1308

од њихових кућа све до морске обале. 4 У “1 а Sv Лик Ле Ганидек и Жан Кердерен ишли су ситним Ад

+ "

корацима, задовољни и тужни у исти мах, обузети неком слатком тугом, потмулом и дубоком тугом, као какав звер у кавезу кад се сећа евоје шуме. –

И у исто време кад би Лик ољуштио кору са свога "танкога штапића, они су долазили до онога кута у шуми где су доручковали сваке недеље.

АДА Уље Учио рт

ужа

ДИНА

па LOMA OK

Нашли би две цигле које су сами сакрили у једном e: шибљаку, и, скупивши грања, наложили би малу ватрицу ya да испеку крвњачу на врху од ножа. Ž ~ = И пошто би доручковали, појели хлеб до последње 4

· мрвице и испили вино до последње капљице, и даље су 5. седели у трави, један покрај другог, не говорећи ништа, 3 очију упртих у даљину, тешких трепавица, увукавши 55 прете једне у друге као на служби Божјој, с црвеним и чакширама опруженим поред пољских турчинака; и њи- о хове кожне качкете и бакарна дугмад сијали су се на о топлом сунцу, и заустављали у лету шеве које су певале JON "У,

кружећи изнад њихових глава.

"Око подне почели би да погледају овда онда према Безону, јер је то било време кад долази краварка. Она је пролазила поред њих сваке недеље, идући

Да % a 4,960

taa

да помузе и затвори у стају краву, једину краву у том S 2 крају која је била на паши, и која је пасла на једној M да · узаној ливадици на крај шуме, мало даље од њих. а

И ускоро би'угледали елужавку, једино људско биће њи

Ае

што је шило преко поља, и осећали су се расположени гледајући сјајне одблеске које је бацала лимена крављача под зрацима. сунчевим. Никад се нису разговарали о њој. Били су задовољни само тиме што је виде, не разумевајући ни сами зашто. њи

РГ #

' · ,

Ки

fd do,

al er“ ih

15 у.