Srpski književni glasnik
„“
: БЕДА пси де иди Ри Српски Књижевни Гласник.
Била је то једна крупна и снажна девојка, риђа и сва опаљена од сунца на овим топлим данима, једна крупна и слободна девојка као што су све из париске околине. :
Једнога дана им рече, видевши их где седе Ha i e: истом месту: | — Добар дан.. шта, ви увек долазите амо ; Лик Ле Ганидек, одважнији, прошанта: — Јест, долазимо да се мало одморимо. А П то је било све. Али идуће недеље она се наемеши
e кад их угледа, насмеши се видећи њихову стидљивост, Kok с оном покровитељском благонаклоношћу као што се емеши 5: свака слободнија жена, и запита их:
< — Шта ви радите увек овде7 Гледате како расте. = трава, шта лиг
Ја Лик, расположивши ce. HacMeM се и сам:
о — Могуће баш п то.
: — Па не иде брзо, а7 запита опет она.
Лик јој одговори, смешећи се непрестанце: — Не иде, Бога ми. И она прође поред њих. Али кад се вратила се кравИ љачом пуном млека. застаде опет испред њих и рече им: — Хоћете ли да сркнете малог Сетићете се своје куће. a Како је и сама била са села и тако исто можда да леко од своје куће, она је погодила шта треба да каже И. HM дирнула их је. | + Обојица. су били узбуђени. Она им затим се муком и насу кроз грлић мало млека у литар у коме су доносили вино; и Лик узе први да пије, и сркутао је све по мало,
„Рт
застајући сваки час да види да не попије више од половине. Затим даде стакло Жану.
Она. је стајала пред њима, подбочивши Će, се крављачом доле на земљи крај ногу, задовољна што им је
3 пружила толико задовољетва.
у Затим оде, довикнувши им: : ri
ee Ајл сад збогом; до педеље!
ша
o
ab a >
NO NNK, ~