Srpski književni glasnik

Живот је људеки што и дим, ·Безбројне слике лете с њим да један дан, за један час, Па као и њих нестаје нас... Залуд их човек натраг зове, Спокојно оне зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад Не чују оне више тад;

И само тужна успомена Остаје даље за времена. —

7 Фебруара, 1886. года,

Лозница.

У,

Војислав.