Srpski književni glasnik

-

17 Нил "прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо. Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом,

И све гори страшћу разблудном и младом.

Полунага. Наксис о Изосу сања,

У то страсно подне античкога лета; ГИ случајно једном кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета,

ПШ. Цосле битке.

Путниче, на броду с хиљаду весала Кад у Митилену дођеш из даљине У широку луку, где се најдаљих жала

Галије су стигле, где катарке њине Стоје; као гора, насред мореких вала, И уде жута једра стрше у висине, Улица ће шумна повести те тада

Кроз народ статуа. Ти ћеш занет проћи Тржиштима. плочним веселога. града.

И оргија дани радосни ће доћи, | И песма страсти пепуниће млада 'Немирне дане и помамне ноћи.

_ Пегде у дворани где музика звони, Где весеље тече п дижу се чаше, И шуште госпођа. широки хитони,

Ти ћеш почет“ причу... Видећеш где сташе Музика. и песме. Сви ће немо они ·Слушати за страшне погибије наше.