Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни Гласник.

јесте овај: она мора природно тежити да изиђе на најкомуникативније и најбоље море Балканскога Полуострва (ако већ хоће на њему да остане), на Бело Море, у Солунеки Залив, његово најбоље пристаниште, које везује средњу Европу e Индијом и Источном Азијом. То је из географских разлога несумњиво. Ако би Аустро Угарска заузела новопазарски санџак, будућност нашега народа не само изван Србије но и у Србији била би решена на његову штету, не можда за увек, али за дуже време. По тим користима Аустро-Угарске види се већ велика вредност новопазарске политичке земљоузине Ba Србију и Црну Гору. Ако би их оне заузеле и саставиле се, наше народно питање добија са свим нову основу и велике из-

гледе. Поред тога, што би тада престали аустроугарски.

утицаји, данас тако јаки у Старој Србији и Арбанији, било би упрошћено и маћедонско питање, јер би имали посла само балкански народи између себе, и тада би му и друга, бугарска страна морала прилазити с више смерности. Осим тога се из основа мења политичка сигурност Босне и Херцеговине, а у многоме и њихов географеки положај, јер би главне комуникације, којима ове земље излазе на светски саобраћај, биле у туђим рукама, политички туђим; данашњи освајач не би их могао дуго држати,“

Није Стара Србија с Косовом важна само по евези с новопазареким санџаком и значајем који он има. Ко-

совека висораван добија још много већу важност и по

везама које има, преко Дримове долине, са Сев. Арбанијом и Јадранским Приморјем, а, кроз Качанички теснац, са Скопаљеком котлином и Вардарском долином KOJOM води пут за праву Маћедонију и Солун. По овим везама она, као вододелница. за три мора, добија на Балканском Полуострву централан положај од огромне важности коју је Аустро-Угарека добро уочила, па се се тога труди, не штедећи ерестава, да се користи евима. приликама, не би

1 Др. Јован Цвијић, ор. с. стр. СТХТЛТ,