Srpski književni glasnik

~

СТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА. 217

Нећу се упуштати у детаљно описивање свих мени познатих грађевина овог периода, из разлога што све оне више мање имају онај заједнички карактер који је напред изложен, и само ћу их набројати, а код понеких што буде значајнијега у главним нотезима нарочито прибележити. Тако би по реду постанка на прво место ставили Крушевачку иркву, коју је без сумње подигао Кнез „Тазар крајем треће четврти четрнајестог века. Црква скромних дименсија, која са запада над главним уласком има једну кулу, и по томе у неколко оригинална по своме склопу. Орнаментика је с поља доста примењена на первазима прозора и врата, ружама п луцима на платнима зидова и апсидама као п на кули. Мотиви су орнамената оригинални и лепи по замисли, али је техничка обрада њихова доста несавршена. — Раваница у близини Ћуприје вероватно подигнута у скоро за Крушевачком прквом. Задужбина. је Кнеза Лазара. Има пет кубета, лепог је органског склопа и у целини прави леп утисак због витких

на основу тога што познате грађевине овога доба доиста имају нечег заједничког у своме карактеру, различном од пређашњих у другом периоду, а најстарије од њих до сад познатих заиста датир ју из почетка владавине Кнеза Лазара. Међутим ова поставка ближим проучавањем има и да се утврди. Ово напомињем с тога што сам у Приштини посичатрао камене фрагменте једне грађевине која је лако могла бити црквена На име, у порти садање српске цркве у Приштини налази се горњи део једног дводелног прозора у облику једне камене плоче, која по обиму има пластичан орнаменатски перваз а завршује се као лук на шиљак. У дну те плоче јасно се виде завршеци два отвора на шиљак, изнад којих се налази орнаментисано поље. И по мотивима орнаменатским и облицима завршетака тих отвора и по техничкој обради камена, овај се фрагменат потпуно слаже са карактером сличних делова на грађевинама овог трећег периода. Ако се дакле временом утврди да је оваква црквена грађевина подигнута за пладавине Кнеза Лазара (макар и ван граница његове државе) онда ће узета поставка бити правилна. Утврди ли се међутим, да је ова грађевина старија, и да је, као што предање вели, она остатак од једне цркве, коју је Краљ Милутин подигао, на чијем је месту данашња црква, онда би ова поставка пала, и почетак епохе овог стила пао би у старије време н) што је овде претпостављено.