Srpski književni glasnik

(ТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА. 221

је вероватно да би се могле убројати у овај период још неколике десетине црквених грађевина, имајући на себи cu потпуно сва архитектонска и орнаменатска обележја виji зантијског стила ове епохе, или се та обележја тек само делимично опажају, видан знак опадања старе српске архитектуре, или су најзад та обележја скоро сасвим изгубљена, имајући само општи карактер било по зидној с структури или по неким траговима архитектонских елемената, те више по времену постанка припадају овом периоду, јасан знак да стара српска црквена архитектура

„и

EP изумире. Као што је српска држава у ужим границама је Лазареве државе животарила, поступно малаксавала, и 4 најзад пропала, тако се и српска црквена архитектура

овог периода у тим истим границама државе са осозеним стилом појавила, донекле развила, поступно пропадала, док није на послетку са пропашћу последњих српских

e деспота у Срему и она са свим ишчезла. Последње граЕе ђевине овог периода подигнуте су у Фрушкој Гори, те Зи се на заосталим из овог доба још по неки трагови стила

ове епохе или у опште византијског стила опажају. У скоро затим, у Фрушкој Гори, на неким преправљеним |“ и президаним развалинама старих српских црквених грађевина, или и сасвим из нова подигнутим, опажа се нов један стил, који нема ничега заједничког са старом

ЊЕ: српском црквеном архитектуром, стил стран српском духу И и укусу, тако звани језуитски барок стил. Те су црквене и грађевине опет тековине српеког народа, али не носе pa његово, већ туђе културно обележје.

ф: Њ

Важност старих српских црквених грађевина свих периода знатно појачава друга културна тековина српског народа, која је скоро једино везана за црквено српско

o неимарство, тековина такође од великог уметничког зна: чаја, — црквени живопис. По обичају који је владао у | Византији, сва зидна платна у унутрашњости цркве украjes шена су живописом, у коме су представљени ликови све-

таца или разни догађаји из Старог и Новог Завета. У