Srpski književni glasnik

Ситушне ВЕЛИЧИНЕ. 229

језде њихове брани и ослобођава. Та теорија је, истина, у последње време, јако уздрмана, али је Мечников у то: лико одбранио, да још није сасвим напуштена.

Ес Па и сама крв је сок, који — у главноме — није e баш најбоља средина за микробе. Шта више, по опитима Фодора!, Њутела“, Нисена“, Беринга“, Бухнера%) и др. утврђено је несумњено, да и у њој мора бити неких извесних састојака, који су противни микробима; који их тамане, чим до њих доспу. Тако је н. пр. доказано, да у нормал4. ној, свежој из живих крвних судова скоро пуштеној крви многе врсте кужних клица у брзо угину. С почетка. се ми5 елило, да је узрок тој необичној појави у самим крвним ; и зрнцима као живим активним ћелијама, али је Бухнер то | мишљење побио. Несумњено је доказао, да крв задржи ту | своју особину баш и онда, кад се из ње (таложењем или седе филтрисањем) издвоје крвна зрнца, па употреби сама крвна eo плазма или сама крвна сурутка (крвни серум). Према томе BESE у самој течности крви мора да има већ перформисаних ; неких хемијских јединења и агената, који бактерије затиру и слабе (т. 3. „микробицидне“ или „бактерицидне“ материје нормалне крви, „алексини“). Слично дејетво имају и неки други нормални сокови и продукти човечјег и животињског тела — н. пр. млеко, беланчевина у свежем јајету,

пљувачка, сок из бубрега, мокраћа и т. д., а баш и неки патолошки — н. пр. ексудити.

Здрави, нормални сокови и ткања. човечјег и животињеког тела сатиру кужне клице и акцијом, управо реакцијом. Одмах, чим бактерије својим отровима (токсинима, лизинима. и т. д.) на њих навале, и они са своје 'стране почну па њих нападати сличним оружјем. Изводе хемијска. једињења, која су по својој природи прави утук или

· антидот за отрове кужних клица, па за то се и. зову антитоксини, антилизи, и т. д. Тим једињењима или сасвим униште снагу бактеријским отровима или их тако ослабе, да управо и не дођу до озбиљног дејства или да се то

1 Podor, ?Nuttal, Мтезвеп “Bebring, *Buchner.

ЧАИР

"4 „а

,