Srpski književni glasnik

- ~ је.

њи жут

је писац поклонио свилу за блузу. А један дућанџија 1 је продавао књиге посла му писмо ове садржине: „M 1 г. пипче! Будући заинтересован. што то публика

читао, по из мене се излише следећи стихови:

Као љиљан у риту,

У мојој тужној души

Цветаху маштарије и снови О животу без веза,

Цветали су, али ретко, Цветали п вели,

П на дну срца трунули

И врло ружно мирисали.. Алг ти си проникао у моје срце. Својом топлом речју,

Као врницама обасуо си Помрчину моје душе,

И страсно сам се распалио И постао до безумља храбар, И сад поносно миришем

На изгорелу чекињу.

С истинским поштовањем : CEMJOH JACTPEBOB.“

П још много доказа епмнатије добијао је мој пис од публике, А ђаво. његов верни сапутник, шапутао. јег „Немој се бунити, будало, та то сеп заслужио. Ти

то

сад публици то је млада. љубазница M.11ITABOM ар

п зато се немој правити тужним, јер — „кај волу

се пече у скорупу, а писан — да се еупш у диму ел;

NO-XO-XO!" |

И гле, мој се дечак поче мало по мало појављит

пред заљубљеном. публиком. Види. она му пљеска.

će поче на то навикавати као пијаница на ракију,

му бивати досадно да живи без иљескања. У једно : уображавати, гордити се. ONO Тако“ једаред на шеталишту публика ra Ol

догурала ло зида и, лупајући у дланове, почела с оде

вањем викати: „Dpano! Бр-а-во!“ A om je стајао.