Srpski književni glasnik

A BOT. BL A. 569

; С годинама Марко је све окоситији; народило се | дјеце, а с њом дошла и сиромаштина у Na Антица ~

“а кад му радњу не доврши, окоша. се на њу и у 32. E MOME. = (туче је. А — Благо ти се теби, — потужи се Антица најамници – првашњега господара, кад се с њоме једнога поподнева састала код мора, — барем си мирна, а ја сам права му~ ченица... ; Горчи ми је живот но што је ово море... И 8 јутрос... . ма што да на се пљувам..., е, да ми вије a ради дјеце ! 5, Тако у бризи, невољи и немиру пролази им живот. _ Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде. Он се је– днако. мучи ла их све прехрани и нема у њу вјере,

ra она, ради дјене, трпи његову жестоку и загриж— љиву ћуд. -

Једне љетне ноћи, а већ се бјаше троје дјеце на— родило, устаде се Марко прво сванућа. Пође к отвореономе прозорчићу, и гледа на море.

0 — Не знам, — вели сам себи, — је ли свиће, или А је мјесец помолио, — и стаде размишљати. Најпослије, еми– слив се, вели: — Биће да је мјесец помолио, -— и још

3 ant стоји неко вријеме прислоњен на Mpogopunbhy.

и ко — Ено звијезде трепере; ено ерох стоји у сред мора |. закован, нема ћуха од вјетра, тишина је ко у леду. NB Устани! — одмаче се из небуха од прозорчића и пође прама кревету. — Устани! — Па нађе жигицу и ужге — малу лампу. Слаба свјетлост по кући шкиљи, а пред проca | Bopumhe губи се у евитању љетњега дана. Пада и на велики кревет што запрема читаву половицу ниске со– бице. Оејетивиш евјетлост, жена се у кревету протегне Ak сањива и рече:

Фе — Што ти је ноћас, кад ти не можеш. спавати,

#