Srpski književni glasnik

Визија КАРЛА ХЈ, 571

храбар, јако одан протестантској вери, несаломљива карактера, хладан, позитиван, потпуно лишен маште и са·њарија. i

Tana му је баш умрла жена Улрика Елеонара. И ако је он према овој краљици био јако суров, што је, како кажу, и ускорило њену смрт, ипак је он њу ценио, и био је њеном смрћу више ганут него што се то могло очекивати од тако хладна човека какав је он био. Од тога догађаја он постаде још суморнији и ћутљивији него пре, и одаде се послу тако вредно да се у тој вредноћи видела неодољива потреба његова да одагна од себе црне п жалосне мисли.

Једне јесење ноћи седео је он у својој домаћој хаљини и папучама поред камина у којем је горела јака ватра, у свом кабинету у стокхолмеком дворцу. Поред њега. седели су његов шамбелан, граф Брахе. којега је удостојавао нарочитих милости, и лекар Баумгартен који се, узгред буди речено. увек издавао за човека слободна "од предрасуда, и који се држао начела да треба сумњати у све сем медицине. Њега је краљ то вече позвао да чује његово мишљење о не знам каквој својој слабости.

Ноћ је ишла све дубље, али краљ им, преко свога обичаја, не показиваше никако да је време да се повуку. Оборене главе, очију упртих у ватру и угарке, краљ је једнако ћутао, осећао досаду у том друштву, али се б0јао, ни сам не знајући зашто, да остане сам. Граф Брахе је већ поодавно приметио да његово присуство није врло пријатно, и већ је неколико пута излазио бојазан да. не смета. Његову Величанству које би се можда желело одморити: један покрет краљеве руке задржао га је да не оде. Лекар опет узе говорити колико уди здрављу седети дуго ноћу, али му Карло кроз зубе одговори:

— Оетаните, јопе ми се не спава.

Тада почеше разговарати о разним стварима, али сваки разговор престајаше после прве две три фразе. Јасно се видело да је Његово Величанетво суморно и врло рђаво расположено, а. у таквој прилици, једноме je дво-