Srpski književni glasnik

YO

ONORE A

Ре а Ми оче, th

Га

к

4

и

4. yo | a Ри“ ЖЕ а „и dj rac Y» и и. ZONARUOTN OE VM AV ONE :5 CC S a џ CA А. а Ђе2 Стпски Књижевни Гласник. РРА

по вечери, запева песму Бог добрих људи. Г. Леон отпева једну баркаролу, а стара госпођа Бовари, која је била кума, једну романсу пз доба царства; напослетку стари Г. Бовари захте да се дете донесе доле, тега крсти чашом шампањскога вина коју му је с висине еру- 2 uno Ha главу. Ово исмевање најважније свете тајне паљути опата ЋБЂурнизијана; стари Бовари одговори му једним ставом из поеме Рат Богова, и парох се диже да : иде; госпође га стадоше преклињати да остане; Хоме се умеша; и напослетку успеше да задрже свештеника, који мирно узе у руке тањирић са шољом каве у пола испијеном. Стари Г. Бовари оста још месец дана у Јонвилу, чије је становнике задивио једном необично лепом Бач 7 кетом са сребрним ширитима, коју је носио јутром, кад је ишао на пијацу да попуши своју лулу. Како је пмао m навику да пије много ракије, он је често слао слупкињу у крчму код Златног лава да му купи једну ДЕ која је записивана у рачун његовоме сину; а да би на- · мирисао своје мараме, утрошио је сву келнску. воду 3 своје снахе. * је Овој није било ни мало непријатно у његовом друштву. Он беше обиграо цео свет: говорио је о Берлину, о Бечу, о Штрасбургу, о времену кад је био официр, о својим љубазницама, о великим ручковима на којима је био; показивао се љубазан, па би шта више, по који : пут, било на степеницама. или у башти, обгрлио своју 5 снаху, и узвикнуо: — Шарле, чувај се! | 4 Тада се стара Бовари уплаши за срећу свога сина,

и, бојећи се да њен муж напослетку не буде од не- ORO

у моралнога утицаја на појмове младе жене, похита са SI

одласком. Можда се бојала и чега горег. Г. Бовари вио UN

“.

је човек коме ништа није било свето. се

Једнога дана Ема наједанпут осети потребу ла види своју кћер, која беше дата на дојење столаровој | O жени, и не гледајући у календар да ли још трају. шест

ја