Srpski književni glasnik

"вор; и док су се мучили тражећи обичне фразе, они су осећали како их обоје обузима једна иста чежња; као неки шапат душе, дубок, непрекидан, надјачавао је шапат гласова. Изненађени и зачуђени овом новом милином, они нису ни помишљали да кажу једно другоме шта осе___hajy, нити да траже узрок тој милини. Будуће среће, као обале тропских предела, шире над пучином која им · претходи своју урођену благост, неки миришљави дах, и човек се подаје томе заносу и не мислећи на хоризонт "који не види.

Земљиште, на једном месту, беше обронила стока; · ваљало је ићи по крупном зеленом камењу, које је леmano овде онде у блату. Ема је често застајала за ча____Cak ma види где ће стати, — и, поводећи се на шљунку који се под ногама љуљао, подигнутих руку, нагнута i "телом, неодважена погледа, она се тада смејаше, бојећи осе да не падне у локве воде.

e Ran cy momum пред њену башту, госпођа Бовари — турну мале вратнице, устрча уз степенице и изгуби се. а Леон се врати у канцеларију. Бележник беше негде · отишао; он баци један поглед на акта, затим зареза _ једно перо, узе напослетку шешир и оде.

733 Он оде на Пашњак, на врху Аргејске косе, на улаe секу у шуму; ту се извали на земљу под јелама, п стаде рзледати у небо кроз прете.

x: — Ала ми је досадно! рече у себи, ала ми је до-

# > - анихе му се да је за сажаљење што живи у овом i Pe. и што му је Хоме пријатељ а Г. Гирмен господар.

и · Овај последњи, вечито заузет послом, са златним нао5 чарима и риђом раздељеном брадом на белој краватни, ~ није ни појма имао о отмености духа, п ако је показиовао круто п епглеско држање, које у прво време беше очарало његовог писара. Што се тиче апотекареве жене, то беше не може бити боља жена из Нормандије, кротка као јагње, која је волела пи пазила своју децу, свога – оца, своју матер, своје сроднике, која је оплакивала туђу

VOA:

и

при

. # „Mej

|L у “

.

107

ov i) * |, * +. tI А "INKA Има -Р,.

~