Srpski književni glasnik

ГоспољЂа Бовари. 95

ruenajyhm зловољна лица у прозоре. И ја се не осећам баш најбоље; мораћу ових дана доћи Господину, осећам бол у леђима. Дакле, до виђења, госпођо Бовари; стојим вам на расположењу; слуга сам понизан!

И он полако затвори врата.

5, “Ема нареди да јој се вечера донесе у њену собу, фу поред ватре, на послужавнику; јела је дуже но обично; — еве. јој се учини добро.

i. -— Како сам била 0 рече у себи, мислећи она ешарпе.

- Она. чу кораке на степеницама: то беше Леон. Она — устаде и са гомиле још несавијених крпа на орману узе · једну. Чинила се да је у великом послу кад он уђе. Разговор је текао без живости; госпођа Бовари на· пуштала. га је свакога минута, и Леон је био сасвим „збуњен. Седећи на једној ниској столици, близу камина, он је обртао претима игленицу од слонове кости; она је · провлачила иглу, или је, с времена на време, ноктом, — набирала платно. Она није ништа говорила, а он је ћу"тао, збуњен њеним ћутањем као што би био збуњен њеНим "речима.

— Сиромах младић! помисли она.

— Чиме сам јој се могао замерити упита се он. | · Напослетку Леон "рече да ће ових дана ићи у Руан EO адвокатским послом. _ — Ваша претилата на ноте истекла је, треба ли је обновим 2

— Не, одговори она.

— Зашто 7 |

_— Зато што...

· Она се угризе за усне и лагано одви подужи сиви конац да га удене у иглу.

– Овај рад једио је Леона. Емпни peru kao a cy се њавили на Брковние: њему паде на ум једна љубазна