Srpski književni glasnik

| Чизу Лажљивцу и Детлићу Љувитељу Истине. 81

Карр!... У борби са суровом судбином Ми, ништавни, немамо спаса. Све, ма шта погледао, Све је бол и јад, прах и трулеж ., Карр!.. Страшни су ударци судбине!.. Ко је паметан нека им се покори... – Карр!... Карр!.. Мрека је то песма!.. али је силна, јер је сву шумицу притискивала. o 8 И наједанпут забрујаше смеле песме... Сва се шумица, која је много песама чула, пренула 1 И. ТИХО шуштећи гранама, са напрегнутом пажњом и за· дивљена, слушала је. И чак славуји, који увек лепо пе— вају, јер су свештеници праве уметности, са задовољ— етвом слушаху п рекоше: „Заиста, овај певач има топлине!“ И, говорећи тако, у души су се поносили што су _ непристрасни. | — „Чујете ли“ питали су они један другог и еслушали семешећи се. А певач је певао: | Ја чујем грактање гаврана,

Које је уплашила хладноћа п тама,

Ја видим мрак, — али шта ме се тиче он, . _ Кад је мој разум јасан и добар“...

За мном ко је храбар! Нек' нестане таме!

Души живој — нема места у њој!

Упалимо срца огњем ума! И завладаће свуда светлост!.,.

= „Силно је отпевано!“ коментарисали су славуји... „Свеже, пуно самопоуздања, немузикално -— али је · јако...“ и, оштроумно почешавши кљуниће, слушаху даље:

3 Зар је пао и био побеђен

И Онај који је часно умро у боју,

Онај је пао који је плашљиво

· Сакривши груди своје, побегао из битке,. Другови! и онај је пао

"Који, бојећи се труда, узбуђења, болова рана, Мисли о битци, падајући у филозофску маглу..

_ — „Хм... Има врло оригиналних погледа!“ приме-