Srpski književni glasnik
# =“ Ćć
ИСКРЕНА ПЕСМА.
Ох, склопи усне, не говори, ћути, Остави душу нек спокојно снева, Док крај нас лишће на дрвећу жути | И ласте лете пут топлих крајева. |
О склопи усне, не говори, ћути,
Остави мисли нек се бујно роје И реч нек твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје! :
Ћути, и пусти да сад жиле моје Забрекћу новим, заносним животом, Да заборавим да смо ту нас двоје Пред величанством природе; а потом, Кад прође све и малаксало тело Понова падне у обичну чаму,
И живот нов, и надахнуће цел Нечујно, тихо, потоне у таму,
Ја ћу ти, драга, опет рећи тада. Отужну песму о љубави, како
Чезнем, и страдам, и љубим те, ма да У том тренутку не осећам тако.
Јер знам вештину, од ње немам драже, Да. скријем мисли и осећај зао.
Кад све на свету узалудно лаже, Што лажју оне бих мало среће дао
И ти ћеш, бедна жено, као вазда, Слушати радо ове речи лажне,