Srpski književni glasnik

Б кл ЕШ Е Е. 479

службу у Далмацији ради уредништва „Дубровника“. Није само службу у Далмацији жртвовао ради тога, него и ону у Србији коју је, баш у доба кад је имао постати уредником, тражио. О томе постоје акти у нашем Министарству Просвете, који су у једном погледу доста интересантни, и који о ствари овако говоре.

29 јула (10 августа) 1895 год. Фабрис је из Дубровника, као супленат сепљетске гимназије, молио Министаретво да га у Србији постави за предавача латинског и грчког језика и српеке књижевности .у којој вишој гимназији и где има библиотеке „како би у брзо по евоме доласку хтео да полаже професорски испит“. Ова је његова молба 26 августа 1895 упућена Главном Просветном Савету на оцену. Савет одреди за референте Г. Г. Др. М. Јовановића-Батута п Др. Б. Гавриловића, професоре Вел. Школе. Према реферату ових референата, Савет 22 септембра 1895 одлучи: „да Г. Ант. Фабр., према поднесеним документима, нема квалификације за предавача у средњим школама“. После овога, 9 новембра исте године, Министарство пита Савет за квалификације Ант. Фабриса према накнадно поднесеним документима „пошто је одлука Глав. Просв. Савета од 22 септ. 0.г., донесена на основу докумената другог једног лица, Г. Анта Фабриша, којем је Глав. Просв. Савет под 29 дек. пр. год. признао квалификацију за привременог учитеља језика“. Поводом овога, Савет, 25 истог месеца, понова упути документе Антонија Фабриса на оцену Г. Др. Б. Гавриловићу, и на основу реферата Г. Гавриловића донесе 10 децембра одлуку: „да Г. Ант. Фабрис има прописне квалификације за предавача у средњим школама за групу наука историјеко-филолошких“. ДРУШТВА.

Српски Народни Дом у Будишину. — 153 септембра о. г. свечано је отворен у Будишину Српеки Народни Дом, на чијем се подизању радило још од 1866 и за који су се залагали Ернест Шмолер, Михаило Хорник и лруги највиђенији представници маленог али епмпатичног словенског племена, лужичких Срба. У том дому на којем је значајан натпис: „Богу у част, Србима на корист“, данас се налази народна библиотека, народни музеј старина, музеј Хорников, читаоница, велика књижара, штампарија, администрација свих листова лужичко-ерпеких,