Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. : 537

О „Крунисању Душановом“ г. Паје Јовановића говорио сам такође опширно. Овде је довољно споменути да смо овом приликом сви поново уживали у необичној сигурности и лакоћи г. Јовановићевог цртежа, у његовој врло великој вештини композиције, и у веома пријатном декоративном шаренилу и утишачом складу његова колорита. „Женидба Цара Душана“ је за Београд нова слика. Свечан и весео епровод младих и накићених и витих витезова и госпођа на коњима, упутио се после свршеног венчања у тврдињу, која лево на слици диже у вис своје моћне зидове са зупцима, и губи се даље, плава, у даљини. СОлика је рађена истом техником којом и „Крунисање Душаново“, припада петом добу уметникова рада, и потекла је очито из исте сликарске инепирације. Она има исте уметничке особине које и прва слика. „Око Гуслара“ је елика из ранијега времена, кад је г. Јовановић имао друге, мање модерне тежње, и другу, мање модерну технику. То слици не смета ни у колико да, и ако мала, не буде један од најбољих радова на овој изложби. Сталне особине г. Јовановића, цртеж и ритмична композиција, п овде су исто тако јасне као и на његовим доцнијим и већим сликама. Оличица има уз то и красних ситнијих појединости: девојчица у плавом јелеку се рукама на леђима је и нежношћу и природношћу свога детињског става једна фина ствар. Штета је велика и за публику и за наше уметнике што прилике не допуштају да г. Јовановић бар периодично проведе неко време у нашој средини.

Г. Божидар Карађорђевић бави се уметношћу као пријатељ уметности, не као уметник по занимању. Па ипак радови, врло разноврени, које је изложио на овој изложби, — једна слика, два рељефа, и велики број предмета из примењене уметности у металу и на кожи показују уметника. Његов „Млетачки канал“ (где је Oгледање предмета у води тачно забележено), његови високи, крепко извајани рељефи (нарочито лик Њ. В. Краља