Srpski književni glasnik

578 у. СРпоки Књижевни ГлаАоник.

тај велики човек излахнуо на рукама своје милоснице. Слика што је намеравао Пипо израдити, имала је да преставља Рафаила неколико тренутака пред његову смрт; и такав призор, одиста, кад би га радио прави уметник, и то без цифрања, могао би бити леп. Али Беатрича је знала шта значи тај замишљени нацрт, и она је читала у очима свога драгана оно што јој је он хтео тиме да каже.

Док је цео свет у Италији оплакивао ту смрт, Пипо је, напротив, имао обичај да је хвали, HI често је говорио да је, крај свег Рафаиловог генија, његова смрт лепша од његова живота. Та је мисао љутила Беатричу, и ако се на њу морала емешити; то је значило да љубав вреди више него слава, и да та идеја, и ако ју је Беатрича морала кудити, ипак је као жену није могла вређати. Да је Пипо узео други пример, Беатрича би била можда његова мишљења. „Али нашто, говорила је она, доводити у супротност две ствари које се тако лепо слажу7 Љубав и слава су две сестре: шта ти је стало да их раставиш 7

— Никада се од једном не раде добро две ствари, додавао је Пипо. Ти не би световала једном трговцу да пише стихове у исто време кад води своје рачуне, ни каквом песнику да аршином мери платно док се мучи око сликова. Што ме гониш да пртам док сам заљубљен 2

Беатрича није знала шта да каже, јер није смела да каже како љубав није никакво занимање.

— Зар хоћет да умреш као Рафаило“ упитала би; а ако хоћеш, што најпре не радиш као OH? |

— На против, баш зато што се бојим да не умрем као Рафаило, ја нећу да радим као он. Рафаило је погрешио или што се заљубио кад је сликар, или је грешио што је сликао кад је заљубљен. Зато је умро у тридесет седмој години, славно, истина; али умрети није уопште славно. Да је само педесет ремек-дела мање израдио, то би била несрећа за папу, који би морао да дадне ком другом да му украси његове капеле; али би зато Фор-