Srpski književni glasnik

76 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

кутије, и тако даље) који стоје на столу пред фигуром. Цела слика изгледа као кита меких боја. Има ли неправилности у цртежу и у размерама 7 Човек их не види у целој слици, а раније смо рекли да погрешке „за дебљину чиодпна врха“ у уметности не броје. Поред ове студије треба поменути студију главе („Студија 1“ за исто Кру-

S

нисање), цртану с врло много нежности, врло отмену изразом, у колориту меком као пастел. „Претеновање Св. Катарине“, за моје очи, сувише је шарено. Свилене хаљине Богородичине и Катаринине, „руже и кринови“ њихових лица, њихов накит, сјајно украшени престо и, нарочито, изузетно богата позадина слике, са својим шареним прозорима просјаним сунчаним зрацима, својим стубовима од сјајног, разнобојног мермера, својим светачким ликовима у златном и бојадисаном мозаику трепере и засењују; око нема где да се одмори од овог раскошног, неодмењеног шаренила. Слика је уз то, као што смо видели, мазна, мало побожна; чак је и основни тон колорита, покрај свега његовог шаренила, сладуњав. Али је слика врло лепо сликака, боје чисте (као увек код г. Медовића), појединости лепе, и елика, и поред својих мана, показује вештака. Лик надбискупа Ј. Ј. Посиловића је велики и врло брижљив рад, од сликара колориста вештог и сигурног у свом послу, сличан, али без довољно карактера, и такође сладуњав у колориту благодарећи превласти слезове боје (се којом, узгред буди речено, боја залеђа не изгледа да је у складу). Лик гђице Моровић лик је занимљиве, нимало мазне младе девојке, једне од оних занимљивих, озбиљних, ненасмејаних девојака, код којих поглед и цртеж уста показују вољу и чврстину нарави. Исти тип узео је г. Медовић за своју „Римљанку“, изменивши га мало, али задржавши му (као што је есликару допуштено) сав његов модерни карактер; уметници имају права да класичне и старије мотиве узимају као „претекст“ својим радовима. Слика изгледа мало недовршена према осталим сликама г. Медовића (нарочито је позадина овлаш израђена), али је можда у