Srpski književni glasnik

64 СРпски Књижевни Гласник.

по курсу 82". Али, кад се узме у обзир да је први рок исплате интереса, жујисансу, 14 новембра 1904 т. и ако је зајам емитован тек после 1 децембра 1904 год., онда ће се куре смањити од 82", на 81:58%. После тога Делегату ће се плаћати годишње 30.000 динара и ако он има већ плату од 70.000 динара. Држава ће губити без мало цео интерес од онога милијуна лева који стоји као резерва у касама поверилачке Банке за правилно функционисање зајма. Дакле. и то ће смањити курс зајму за коју пару. Сем тога, на оних 25,000.000 лева које ће задржати поверилачка Банка за исплату топова Бугарска ће плаћати 5" интереса поверилачкој Банци, а поверилачка Банка ће плаћати на њу Бугарској највише 3% интереса до исплате (а може, дакле плаћати и 17 %% и 29, и 27, "), дакле ће се и на тај начин смањити куре зајму са близу 1". Најзад, за петнаест месеца на остатак онај од 20,000.000 динара. који ће се опет задржати у депозиту код поверилачке Банке за грађење горепоменутих железница, Бугарска ће морати плаћати интерес 5%, а примаће до исплате горње суме највише 3%, (што значи да може плаћати 1' ", 2" или 29, %) па и тиме ће се смањити емисиони курс за неколико процента још, те ће овај зајам бити емитован ефективно по курсу без мало од 76%. Према томе не може се рећи да је овај зајам бољи од онога од 1902 године. А може се рећи да је њиме и углед Бугарске претрпео због горе подвучених клаузула у уговору унесених.

Ваља напоменути да се у Престоној Беседи којом је Бугарски Кнез отворио седнице прошлогодишње сесије Народнога Собрања о овоме зајму ништа не помиње и ако то по бугарскоме уставу мора бити.

Овај зајам је изазвао потребу да се буџет бугарски за 1905 годину повећа са 5'» милијуна динара. Велико је питање дали ће се наћи извора да се покрије та сума. По ономе што је Бугарски Министар Финансија говорио

бранећи пред Народним Собрањем овај зајам, наводећи ·

да ће се покриће учинити предвиђеном сумом од 1,000.000