Srpski književni glasnik

912 Српски · Књижевни Гласник.

на борбу за ослобођење, на борбу којој смо озбиљан почетак видели у недавној прошлости а којој ће, на жалост, ускоро морати следовати јаче и страшније продужење. У1.

Поред досад истакнутих појава живота, обрађених код Чехова, веома се истиче још неколико мотива који су узети из области мисли и који су добили свој поетички израз у Чеховљевим делима. Њима песник унеколико напушта земљиште свога народа и прелази на уметничку анализу п критику општечовечанског живота, при чем градиво за развијање и демонстрирање својих погледа црпе из руског живота. Ти су мотиви ова песникова опажања: лепота и истина, често у животу пропадају од близине и додира животне вулгарности, од разорне силе равнодушне и земилосрдне природе; све наше радње, целокупни људски живот често нам се приказују као низ потпуно нелогичних и безциљних појава; садржина и облик сувременог културног живота већином су неприродни, неоправдани и за човечанство штетни.

Првој од те три мисли, пропадљивости лепоте у свету, посветио је Чехов неколико лепших својих производа. Прочитавши приповетке: Жена, Скакачица, Лепотице, Верочка, Приповетка непознатог човека, Суседи, Несрећа, Женско царство, долазимо до убеђења. да свакидашњи живот појаву моралне и чулне лепоте сматра као нешто сувишно и непотребно на овом свету, да живот о њима неће да води рачуна и да их одбацује и уништује са леденом равнодушношћу и немилосрђем. „Данас и непотребне ствари купе по двориштима, вели једна личност Чеховљева, — и продају их зарад лобротворних сврха; и разбијено стакло сматра се за добру робу, а raka драгоценост као што је љубав лепе, младе, паметне и честите жене, пропада сасвим узалуд. Један стари социолог гледао је на сваку рђаву страст

#.

War S LI O a S OL i so 0 E

eh ija - Је ву о пе о ни O O ——ı ——