Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни Гласник.

Но ваља знати да у многим румунским селима има још и Срба, који често пута у неким селима чине ве: ћину становништва,

Вођење статистике становништва помоћу пописа започето је у Србији још у јуну 1584 г. Тада је према тадашњим могућностима извршен први доста тачан попис становништва и непокретног имања Србије, поглавито с обзиром на две најважније потребе: на порезу и на војску. Сви су други подаци изостављени. Из тих разлога нису издвојени ни Румуни као засебни становници, но су бројени уједно са Србима. Из истих раз: лога тако је бројено становништво Србије и у многим допнијим пописима, те због тога не налазимо Румуне излвојене ни у подацима пописа од 1841 и 1848 год., и за то време не можемо ништа рећи о њиховоме бројноме стању. У попису од 1846 г. било је у поменута четири округа у местима у којима живе Румуни:

у округу прноречком 19545 Румуна и 18719 Срба

5 „ _ ћуприском 7348 5 бо во је У „ _ пожаревачком 36696 у 5 02999 у је „ крајинском 88626 : ПИО 4 Свега 97215 И ТОБООВ

У број Срба овде нису рачунати они Срби који живе у српским селима поменутих округа.

Из штампаних података пописа од 1850 такође се не може одредити број Румунау Србији. Међутим, како нас уверава економско-статистичко одељење Министарства Финансија „пописом од 1850 год. снимљена су и она места у којима Власи чисто или помешано са Србима живе, и то тако да се приближно — са највише ђуо погрешке, — назначити може колико у ком крају и Влаха у Србији живи“ те се на тај начин изналази да је 1850 било у Србији око 104.848 Румуна на 828.999 Срба.

'" В, Икшич, У племенномљ составћ населена вљ Кнлжев-· стћ Сербскомљ, С. Петербург, 1873., стр. 20—21. 2 Државопис Србије, св. 1, стр. 91.