Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
БАЗУ РИКА
Тамо доле на дну мог суморног срца Пучина дубоког језера се стере,
И на њој се вечно гиба, ломи, крца Трошна моја лађа уздрмане вере...
Често, авај, буре безобзирних дана Поломе катарке, развале јој бедра, И невина жртва беснога оркана
Пучином се распе, и у њена недра
Утоне дубоко. Ал' ко дете које Од карата куле пале опет зида, Моја душа болна, што грца и рида, Олупине скупља јадне лађе моје
И поново диже трошну лађу вере...
О имати душу и немати неба
И живот волети без смисла и мере! Ено опет креће, гиба се, колеба Трошна моја лађа уздрмане, вере !