Srpski književni glasnik

ОМАЈЕВА ЛЕКТИРА. 17

налази се једно врло старо издање (крај 18 или почетак 19 века) Хердерове књиге: Вшшепјезе апз morgenlindiвеће Ојећеего. На првим листовима те књиге налазе се два Змајева потписа („Ј. Јовановић“), који су очевидно из доба песникове ране младости. Они једва подсећају на Змајев потоњи рукопис и имају „манупропријум“, каквог немају познати Змајеви потписи. Судећи по старом издању Хердерове књиге, по Змајевом очигледно младићеком потпису који је на књизи — ту је књигу Змај набавио за време свог ђаковања; то ће бити једна од оних књига за које вели Г. Корнел да их је Змај доносио собом, враћајући се „са школа“ из Халаша, Беча, Прага.

У добу зрелије младости Змај је, као што ми је сам у два маха напоменуо, читао Хајнеа. Дотакнувши се једном у разговору са мном свог ђаковања у Прагу, песник ми рече да је онде радо и често општио са Јованом Андрејевићем (Јолесом) и са њим читао Хајнеа. Но кад је неколико година после тога, већ као зрео човек, опет узео Хајнеа у руке и поново га читао, видео је да га у Прагу није како треба разумевао.

Шта је Змај читао доцније, после периоде свога школовања, о том ће нам у првом реду дати обавештаја његова библиотека и можда преписка, у колико су се исте сачувале, а поред тога, можда би се што о том предмету могло дознати и од Змајевих пријатеља и ближих познаника, од којих ми у овај мах падају на ум ове личности: Г. Г. Ђорђе Поповић Даничар, Антоније Хаџић, Др. Лаза Костић, Глигорије Гершић, Мита Нешковић, Стеван В. Поповић, Др. Мита Николић, инспектор санитета у Београду, Јаша Томић, уредник „Заставе“, Др. Милан Шевић, Г-ђа Милена Миладиновићка из Руме.

Интересујући се у великој мери Змајевом лектиром, ја сам, као што сам горе рекао, одмах после песникове смрти отишао у Каменицу и с дозволом Змајеве домаћице, Г-ђе Марије Костићке, провео сам у библиотеци преминулог песника цео један дан, а може бити и два — не сећам се тачно. Том приликом сам прегледао све књиге