Srpski književni glasnik

ПОКУШАЈ о ЛитеРАРНОМ УКУСУ. 195

нечега општега, и да се, кроза све мене, кроз које је он пролазио код различних народа и у различна времена, огледа нешто трајно, стално, нешто што су сви редови људи и сва времена признавала као лепо. Оно што, у овоме погледу, буде важило о литерарном укусу, важиће, извесно, и о свима другим врстама укуса; о овима у толико пре, што се нигде не сусрећемо са тако неједнаким цењењем естетичке вредности као на овоме пољу.

IL

Што нам, у испитивању о литерарном укусу прво пада у очи, то је велика неједнакост његова. Ни о чему, изгледа, нису мњења тако подељена као о томе шта је у литератури лепо. То се најбоље види из тога, што сваким даном, скоро, ничу нови правци и нове школе књижевне. Јаче и убедљивије, изгледа, но ма какво извођење доказује ова једна околност да овде нема никаква стална ни поуздана мерила, но да све зависи од субјективне оцеве појединаца. Уз то долази још и једна даља околност, која је у томе што је укус у литератури, о којем су данас мњења тако подељена, у току времена пролазио кроз још веће мене. Нама напр. изгледа данас неразумљиво оно одушевљење што га је, око половине прошлога столећа, произвела у Немачкој Клопштокова Месијада; нити разумемо како је могао Осијан у оној мери очарати духове да га је и песник као што је Гете могао стављати изнад Омирове поезије. Вероватно ће, исто тако, булућа столећа са осмејком погледати на дела којима се ми данас дивимо као великим песничким делима, а у којима она неће, можда, наћи ни трунка праве поезије, исто као што ми чинимо са узорима којима су се дивили ранији векови. На тај начин, једино што је у овоме стално, изгледа да је мена, и једино у чему би се сви могли сложити да је да треба свакоме оставити пуну слободу да на своју руку ствар цени.

! У рка. најпре : прво што нам, итд. ; измене учињене писаљком,