Srpski književni glasnik

=“

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА. 171

пред ноге и размотавајући. - Ево па пребирај!.. Види све што имам!..

Као што гладна мачка напане на бачен залогај, тако и Саво нападе на избачене ствари. Поче загледати чак и у рукаве од кошуља, поче растресати димије, отварати кутије, развраћати либаде, кушљати их...

— Овђе нема ништа, — прогунђа најпошље, готово љутит што није ништа нашао. — За ово ја знам.

— Па шта има другог...

— Има... Ко зна шта има!... Ко зна куд ти кријеш!...

Милка рашири руке, раздрљи кошуљу на прсима и стаде пред њега.

— Ево ти и мене па пребирај! — викну раздражено. — Пребери сву кућу ако хоћеш... Ја се не бојим!.. — Видим ја да се не бојиш, — одговори он ругајући се, подражавајући њезину гласу. — Да се бојиш,

друкчија би била!..

Па сједе на јастуке и поче замотавати цигар.

— Свети је адет у Турака, — поче говорити сам са собом, просипљући духан по крилу п по шилти, адет кога би требали сви примити. Док је ђевојка, држи је у затвору ; кад се уда, опет држи у затвору... Тако барем, ко узме ђевојку, зна да је узео ђевојку; није му ни обљубљена ни омилована. Тако, барем, чојек не сумња, а овако... 'вако се живот трује и најбјељи дани у црно се замотавају...

— А зар моји нијесу још црњи7... Зар нијесу 2... запита Милка испрекидано, савлађујући се да у плач не удари. — Тебе барем неко штеди, а мене не штедиш ни ти ни свијет.

— Ти си и зарадила, — осијече он, опет јој подражавајући говору и кезећи се. — Ти како си посијала тако и жењеш, а ја прав-здрав патим.. То је зло!..

Сјутрадан, кад се пробудила, Милка је била изломљена, зловољна, љутита. Није се ни обукла како треба: јечерма јој је била раскопчана, кошуља. се, око појаса, превјесила преко димија, бошча се одријешила и један