Srpski književni glasnik

184 СрРпски Књижевни ГЛАСНИЕ.

знао њихов говор, говораше људима и женама као апостол, и стрпељиво их учаше науци Галилејца. Многе болеснике излечио је помоћу трава и вере; и мало по мало ослободи острво од несрећне губе, очисти изворе, даде поуке о паљењу ватре, о обрађивању земље, и о вештини грађења кућа. Живео је у великој понизности и у великој беди, откајавајући старе лудости, мучен успоменама, свуда слушајући јаук рањеника и самртника, гледајући мрље крви на земљи и на небу.

После дугог низа година, кал су народи овога острва срећно живели у раду и у доброј вери у Христа, Лаима који је бегао од живота и који ништа више није тражио од живота, наједаред обузе бескрајна чежња за завичајем. И пошто је добри бог знацима јавио да му је услишио молитву, он скочи на једно баначово дебло још пуно плода, и предаде се таласима.

Пред слабим сплавом море се утишавало; јато ласта показивало је пут. И свети старац проповедаше рибама које су све држале главу изнад воде, и све у највећем миру, кроткости и реду ишле за њим. Говораше им о Потопу, и о Пророку Јони, и о другим великим чудесима.

Кад се после педесет дана појавио завичај, с великим болом видео је Лаимо суву пешчану пустињу на место некадање плодне земље. Ласте га одведоше у ушће које је још било пуно биљака и животиња.

Ту, поврх цвећа и траве, он клече на колена да размишља о богу, с рукама дигнутим ка небу и с извраћеним длановима ; и у том побожном положају живео је у слатком заносу. Време му је уништило месо с костију; и зелени бршљан обавијао му се око паса, око груди, око руку; полако су га орлови нокти хватали у загрљај, цветали му око врата, око била, око танких чланака. Седа његова коса опадала је; очи су добивале камену тврдоћу; у ушима су пауци мирно прели своју мрежу, а у длановима руку две ласте начиниле су гнездо.

Многа су пролећа тако прошла; и светац је још живео у заносу, јер су побожне тице силазиле са грања