Srpski književni glasnik

НАШЕ ЗВЕЗДЕ.

Дани наши — брзоноги хрти! Младост наша — краткотрајне руже. Јесен — старост: наги биће врти, А над њима врани ће да круже.

Ах не, неће! Мој ваљани друже, Има нешто силније од смрти.

Заман време кам ће гристи крти И натпис ће узаман да струже.

Више гроба, поврх јела тавни', Кад у ноћи крупан месец бдије, Лијућ сребро на поспане равни —

Свака звезда у бескрајном низу Једну душу одлетелу крије: Наше звезде биће увек близу.

Бож. С. Николајевић.