Srpski književni glasnik

234 СрРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

за грчке поданике у Румунији, кад се много говори о походу на Солун, кад Грчка нема око себе непосредно пријатеље, одважно је дописта решити се на испражњавање касарна, ма и за једну годину. Енглески је Доњи Дом скоро вотирао смањење трошкова за енглеску војску али овај пример Грчке је јединствен у томе погледу.

Критско питање се стално, сваке године, потрже у европским кабинетима и новинама. Прво почну Крићани, затим кабинети, па онда грчка и европска штампа. Откако је син грчкога Краља постао високим комесаром готово аутономнога Крита, званична Грчка чини и званичне кораке код европских влада да се Крит присаједини Грчкој.

После путовања грчкога Краља по Европи, грчког кнежевића Ђорђа и његова брата Николе, овогодишња, друга уставотворна народна екупштина острва Крита, изгласала је једногласно и по други пут присаједињење Крита Краљевини Грчкој. Одмах је закључила своје седнице, а своју декларацију доставила изасланицима Великих Сила на Криту, који су нарочито послати да извиде прилике које су изазвале нереде 1905 године.

Представници Великих Сила, којима је раније већ био предат један меморандум, једна представка Крићана, и њихови захтеви, управо њихов једини захтев „присаједињење мајци Грчкој“, предали су Гувернеру Критскоме Кнезу Ђорђу одговор својих влада. Тај одговор који није задовољио ни у колико Крићане а ни Грке, састоји се у главноме у обећањима, која, ако се остваре, прошириће аутономију Крита у смислу националноме и побољшаће морално и материјално стање острва и његових становника. Оне су важне и као новина, и као лепо емишљена поступност у остварењу коначне аутономије Крита.

У првоме реду обећана је реформа жандармерије и стварање народне војске, у коју би могли ступати и официри грчки, само ако коначно оставе грчку војску. Чим се изведе ова реформа, међународне трупе (француске, енглеске, руске и италијанске) ће напустити острво, кад

и и

|