Srpski književni glasnik

МаАЈЧИНА СУлтАНИЈА. 249

— Шта је био узрок па да ишћера Мару 7 — питао се, једнако држећи ппемо у руци и покаткад завирујући у њега. — Шта 7... Је ли јој Мара тако грдно скривила“... Или... А ђаво би га знао!.. Можебит' и да смишља нешто ново... Можебит'.. ко зна... баш да и сад гледа кога... Можебит'..

Он није био у стању и даље тако размишљати. Стрпа писмо у џеп, остави дућан, па бржебоље крену у прву механу. Мргодан и суморан сједе за један сто, одмах поред врата, и наручи чашу вина... Искапи је...

— Благо је ово вино, — рече механџији, пљујући и пружајући му празну чашу. — Пијем га, а чини ми се к'о вода. Имаш ли што јако, да ми грло спржи и разум попије 7.. Хоћу да заборавим на читав свијет, да могу ударит' на свакога, да могу и убити..

— Има ракије, -— зијевајући одговори механџија, не дижући се са столице. — Има и рума ако хоћеш, а јак је к'о гром...

— Дај рума!..

Механџија сједећи дохвати једну празну чашу и боцу с румом. Наточи полако и понесе Сави. Саво и њу искапи.

— Благо је и ово, благо, — прогунђа. — Мехко је... Да имаш нешто оштро да ме реже к'о сабља...

— Ти к'о да имаш некакав голем дерт на срцу“ запита механџија поново сједајући.

— Ко... Ја... — узвикну Саво и одскочи као да је сјео на нешто оштро. — Немам ја дерта, него ми срце отврдло па хоћу да га умекшам ракијом...

— је ли ти све здраво на дому...

Саво не одговори. Налакти се на сто, спусти главу на длан и мукло поче декламовати :

Бол болујем, ником не казујем, Мајке немам да јој јаде кажем...

Тад подиже главу и погледа механџију. И учини му се као да овај хотимично зијева према њему, да се