Srpski književni glasnik

– и

~

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. /

главноме на област дакашњег косовског вилајета“ (стр. 44). Македонија пак обухвата „поглавито средњи и доњи елив Вардара, крајеве око великих језера на западу и до Струме, негде Месте, на истоку“ (стр. 45). — Иза овога одређује Г. Цвијић положај ових двеју земаља и утврђује централно географско језгро Балканског Полуострва, налазећи да је у скопско-прешевској области.

У даљој глави су „КартограФски подаци“ од Радоја Дединца (59—100). Због оскудице у ваљаним и детаљним специјалним картама. досад није било ни приближних података о површини Македоније и Старе Србије. ни о површини речних сливова и дужини река у тим земљама, Тек појавом карте Средње Европе размера 1: 200.000, која је рађена у Бечком ГеограФеком Институту, могло је са извесном поузданошћу да се приступи премеравању, и Г. Дединац је још од 1901 године отпочео на основу ове карте да премерава речне сливове и површину Македоније и Старе Србије. Резултат тога премеравања изнесен је овде у два одељка: || „Подаци о површинама“. где су ушла премеравања и израчунавања површине сливова, 0о0б– ласти без отока, поља, котлина и јазера. површина и граница Македоније и Старе Србије онако како им је одредио границу Г. Цвијић, коју је Г. Дединац овде детаљно означио (стр. 61); 2) „Подаци о дужинама“ где су унесена премеравања дужина река, неких путева и ктисура.

Даље настају детаљна проматрања појединих делова Старе Србије и Македоније овим редом: „Скопска котлина“ (стр. 101—142] : „Кумановско-прешевска меридијанска удолина“ (143—150) ; „Еруптивна област око Пчиње и Криве“ (151—199 : „Овче Поље, Штипска околина, Лакавица“ (200—228): „Кочанска котлина“ (229 —237): „Малешевскоосоговске планине“ (238—249; „Плауш и Струмица“ од П. Јанковића (250 —256; „Пирин“ од П. Јанковића (257 —273) „Велешка Клисура“ (274—280 ; „Сливови Тополке и Бабуне. Хас и 'Клепа“ (281—289): „Рајац и Тиквеш“ (291—3+9):; „Морихово и Меглен“ (320—341):; „Циганска Клисура“

(342—343); „Ђевђелијска котлина и Бојмија“ (344—351 ;