Srpski književni glasnik

70

је: љПљен“, слободан прозни превод чувене песме „La ја Curće". То је необично. силна и ефективна сатира, и прозни превод није јој много одузео од њене ретке јачине Словенски Југ. — Влад. Станимировић : „Јужним Словенима“, добри пригодни стихови. — Стана С. Нешић: „Листићи“; има топлине и поезије, али и извесних нејас= ности. — Милутин Јовановић: „Остављена“, песма. -— Jena П. Спасић : „Из Иескрица“ (УП, УП, 1Х), лепе и ситне, написане лаким и нешто ораторским стилом, — Велимир Ј. Рајић: „Једно изгубљено писмо . — Алеко Константинов: „Тешрт рахваћ“, превод с бугарског, вани а мљива и пријатна. поезија. ко Београдске Новинг. Милутин Јовановић: „Први дани“, скица у духу пишчевих „Касарнских ФотограФија“. — Авдо Карабеговић : „У отаџбини“, једна од добрих песама из 6, божићних. бројева. — Влад. Станимировић : „У новембру“. — Милорад М. Петровић : „Жали мајко,“ — М. М. Ускоковић :: „Лијепа жена“, живописна и занимљива. причица, лепа и у појединостима и у целини својој. — Пера 2. Тани летов: „Гата ће доћи“, приповетка из београдског живота, 44 са живљим дналогом и релативно тачним психолошким | опеервацијама. — Милка Гргурова: „Штедња младих OHцира“, хумореска, са нешто мало духа и грубог хумора, иначе отужна и банална. и Самоуправа. Јела П. Спасић „Успаванка“, топла једна 108 песма. — Големијот: „Божић“, KOMMTCKA прича; M. M. aa Ускоковић: „Укљештени“, слабије и од мање вредности, — Авдо Карабеговић: „Елегија“. — Мих. Сретеновић : „Опаена. болест“, ин мало занимљива и потпуно безна– чајна прича. | ; Шшамиса, Селма Лагерлов : „Црвендаћ“, Христова. и легенда, шарена и поетична; превод са шведског. — Ми- фр

а 4

лорад М. Петровић: „Из спева Вељко“. : ка

%

Правда. Михаило Сретеновић : „Христос се роди мамо!“, једна сличица за децу. — Авдо Карабеговић : „О, харемески дивни цвјете!, — #, М. Романовић : „Ха-Го- ~