Srpski književni glasnik

BA НОВИМ ДАНИМА.

Срчано ћу поћи за данима новим

У буру, у очај и окршај љути, Ма да моје срце већ унапред слути Да је то свршетак и сновима овим

Што чарају срце тек да тужно није, Снова, рад којих се пред суровом јаном Затварају очи, и под заборавом

Дух успаван лено у нераду. гније.

Осећам да једном напред поћи треба Међ“ гомилу која рад насушног хлеба У бесцење даје крв мишица енажни;

И страдати с њоме, сред јада и кала. И ако ти нико неће рећи: хвала. То је ипак боље по сви снови лажни.