Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. КЊИЖЕВНОСТ.

О Јовану Ст. Поповићу. — Наш сарадник Г. 'Тихомир Остојић, чији су озбиљни радови о Ху Швеку наше књижевности познати, ~ говорио! је o CB. Сави 1906, у књижевном одељењу Матице Српске, у. Повом Саду, свечану беседу o Јовану Ст. Поповићу. "Та је беседа сада штампана у „Летопису Матице Српске“, и оштампавана у засебну књижицу. | (8" стр. 24.) Г. Остојић је изнео прво биографију нашег заслужнога писца, служећи се притом нештампаном автобиограФијом Јована Ст. Поповића, која, и ако кратка, има занимљивих појединости и корисних индикација. Затим је прешао на његов књижеван рад, одједио му место које заузима у српској књижевности, налазећи да је он „наш први модерни литерат у правом смислу те речи“, „најмодернији међу савременим белетристима српским“. Прешав., у. кратком прегледу, цео обилни и разбострани рад Јована Ст. Поповића, Г. Остојић, као и остали наши књижевни историчари, закључује да је он велики писац својега времена и један од најзаслужнијих радника пове српске кљижевности. С.

„Писци и Књиге“. — Из штампе, под општим насловом „Писци и Књиге“, изишла је прва евеска књижев=– них студија и чланака Г. Др. Јована Скерлића. У овој књизи је једанаест састава о десеторици, махом нових наших писаца: „Ђура Јакшић као приповедач“, „Милица Стојадиновић -Србкиња“, „Божидар Кнежевић“, „Симо Матавуљ“. „Милан Ракић“, „Борисав Станковић“, „Марко Миљанов“, „Милан Беговић o Војиславу Ј. Илићу“, „/laница Марковић“, „Иво Ћипико“. Највећи део ових радова штампан је у „Српском Књижевном. Гласнику“, у добу од 1901 до 1906. године, један је рад штампан у „Повој Искри“ 1001. један у „Летопису. Матице Српске“ 1906 године.

JL,