Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 916

СЕСТРА ДОКТРУВЕ. 89]

мало не и потребног. Храниле су се као у каквој осредњој кући из грађанског сталежа, носиле су обичне ха-

љине што су дуже могле, а за спољње трошкове су

одређивале тачно онолико колико је било потребно да се одрже на висини свог положаја. Тако су их виђали да пристојно обучене иду у цркву и чине оно неколико обавезних посета. Тако су још оне задржале обичај да о Божићу и Ускрсу сиротињи из своје парохије деле прилично знатну милостињу. Али нису излазиле у отмени свет, премда је најбоље аристократско друштво чинило све своје напоре да их себи привуче. Било је потребно, да би се тамо достојно појавиле, отргнути нешто што им се чинило да припада младом маркизу.

Поред овог добровољног усамљивања, оне се нису ограничиле на потпуну издвојеност. Два пут недељно маркиза је примала; али таква примања нису кесу скупо

стајала. Само су четири лица имала приступа: каноник“

де Лендра и његова сестра Аделфина, барон Ибер де ла Шенардјер и један ирски племић емигрант, гроф О'Грем, последња двојица врло сиромашни, а све четворо врло стари. Завољавали су се са неколико партија виста и шољом чаја, а најлепши део посела био је кад је Маргерита певала за клавиром.

Кад се ништа нема, човек се осећа срећним са оно мало што се нађе. Тако је и Маргерита налазила велике дражи у доста простим и мало разноврсним уживањима при оваквом примању. Ту је она осећала мирис интимне радости, мирис једне фине и отмене сласти. Ништа јој није било немило у овој атмосфери старих људи, нити јој је било досадно да слуша и учествује у њиховим ћаскањима. Далеко од тога, ништа јој се није чинило природније, па чак ни пријатније, него ови разговори којима вечита тема беше жаљење за прошлим временом и истицање свију племићских предрасуда. Ово мало друштво је представљало за њу отмени свет, спољашIbOCT, )KHBOT. ,

14 о .

о ..