Srpski književni glasnik
TL. и
ди
|-
ГЕТЕ И ГОСПОЂА ШТАЈН. 923
пре. У писму од 18 априла 1780 моли опет једном за опроштај, што је ишао сувише далеко, а зна да треба „да се одвикне и да најзад живи од росе као скакавци“. Међутим, одвикавање, управо уздржавање, пада му тешко, и нехотице отима му се уздах из груди, што му жеље остају пусте (18 септембра 1780), сузе хоће да му ударе на очи кад му она наваљивања одбија, и он је моли да му докаже потребу, да њен одношај према њему треба да · буде сестрински (10 октобра). У писмима из овог доба тако описује себе и своје расположаје, да се намеће сличност са његовим Тасом; заиста је крајем 1780 почео да пише на њему (Дневник, вајмарско издање П, 1, 125). Непромењена остаје његова љубав и кроз годину 1781; он већ нерадо иде на веће излете с херцогом, и чак му је непријатно и замука, кад га херцог позива к себи или га својом посетом спречава у његовом најмилијем раду: кад хоће да иде госпођи Штајн или да мисли на њу (23 марта,
· 27 марта и тако даље). Од једног виђења до другог иште
малу залогу, која. ће га на њу сећати. Он већ не зна
како ће да тумачи, шта је то ова љубав учинила с њим,
и уверава њу, да је „још никад није толико волео као баш сад (7 марта 1781). Њен „дух помаже му да ствара“, и његова љубав изгледа му као поларна звезда која никад не залази а ипак је увек тако нова. Он је моли да га васпита и начини достојним ње, и да се према њему тако влада, „да не дође у противност са својим срцем“ (14 маја). Све је исто тако и 1782 и 1783: он се сав предао њој; који пут пролази му „пријатан немир“ кроз тело, он се плаши да не оде опет у страну и моли је да „не буди амора кад је најзад заспао“ (22 новембра 1784). Све до у годину 1786 Гете је љубавник који чезне; 20 јуна 1785 шаље госпођи Штајн у Карлсбад песму Мињоне из шесте књиге „Вилхелма Мајстера“ а на крају пропратног писма од 27 јуна понавља први стих те песме: „Миг wer die Sehnsucht kenni..“ У небројеним варијацијама и сликама, и с истим речима и обртима речи казује јој све једно исто, да је воли, и иште да и