Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 709 то доказује преглед |, регрутовани се казне 3'" на 1000, док се проценат задржаних на поновном року подиже на 5:12, а проценат добровољаца на 14“. У нашој, пак, војсци (преглед Ш) официри се кажњавају исто толико колико и прости војници, а проценат кажњених подофицира надмаша проценат кажњених војника. Може ли се, дакле, претпоставити да су они који дуже служе под заставом, па чак и они који су по дужности позвани да одржавају дисциплину, мање дисциплиновани од простих војника>2 Очигледно је да се ове противуречности не могу примити. Да бисмо их могли разумети потребно је бити начисто с природом саме кривице. Кривицу не треба уврстити у ред појава које испољавају болесно стање. Њу налазимо у свима друштвима без изузетка. Она се, истина, по облику мења, и поступци који се њоме квалификују нису свуда исти. Али је свуда и увек било људи који су се владали тако да на себе навуку казну. Замислимо једно друштво састављених. из самих светаца, један савршени образац манастирског живота. Ту би преступи у обичном смислу били непознати. Али би погрешке, које осталим људима изгледају сасвим безначајне, изазвале међу њима такав скандал какав прост преступ чини код обичних људи. Ако би овакво друштво имало власт суђења и кажњавања, оно би те погрешке

огласило за преступне и поступало би с њима као с преступима. Кривица није само нормална и неизбежна појава, „она је фактор општега здравља, саставни део сваког здравог друштва“.!

Као свако друштво тако и свака војска мора имати своју сопствену криминалност, која је нормална кад не иде нагло изнад или испод свог обичног нивоа. Према томе, није могућно мерити јачину дисциплине код разних трупа упоређивањем процената кажњавања, а да се при том не падне у бесмисленост. 5

1 Етбе Ош кћенп: „Кесез де ја тешоде зостооглаие“, сћар. Ш, р. 88.