Srpski književni glasnik

Б ЕЕГШ КО Е. 719

старом календару, што би такође коректуром у Србији било исправљено. А.

| Га гепа1ззапсе де 1а Тигди1е, соттеп! : реш! еПе зе Га:ге, Јефе оџуепе а Аћтеад Ега; 5а!о| шдџе 1909, страна 31. — Н. Ризов, некадањи наставник Е бугарсхих гимназија у Турској и бивши секретар бугар; ских дипломатских агенција у Атини и Букурешту, овом књижицом покушао је да утврди стару бугарску тезу о аутономији Маћедоније као најбољи спас за очување и новога режима у Турској и целокупности царевине. Овде се аутономија зове децентрализација турске царевине у облику самоуправних народних области.

Ин.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Годишња СКУПШТИНА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ. 26 априла, под председништвом Г. Стојана Новаковића, одржана је релативно добро посећена годишња скупштина Српске Књижевне Задруге, на којој је констатован знатан моралан и материјалан напредак ове културне и књижевне установе. 1908 године, која је била тако неподесна за просветни рад, Задруга је имала, готово као и 1907, 6169 чланова, од којих је примила | 37.330 динара Стални капитал повећан је за 12.944 х динара, тако да сада износи 63.636 динара, док пре три године никако га није ни било. Надзорни одбор констатује: „Послови Задругини упућени су у свему добро, а стање је њено, као што показују годишњи рачуни, све поузданије“ И књижевни и административни извештај примљени су без велике дискусије. Поводом књижевног 5 извештаја, Г. Гаврило Јовановић, професор, ушао је пре свега у детаљно стилистичко претресање самога извештаја, у чему га је председник прекинуо, опоменувши га да ово није школски час и да није у питању један ђачки писмени задатак. Затим је Г. Јовановић тражио: да се изврши ревизија Задругиних правила; да се тачно утврди њен задатак и делокруг; да се изради програм књижевног рада и списак дела која се имају издати; да се укине конкурс, јер треба примати само дела која су изишла бар пре пет година, и чија је књижевна вредност опште призната. Члан управе Г. Јован Скерлић

4 "Ор

РИМ ми ТИ У

ц Г. Е ;

У