Srpski književni glasnik

728 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Поштовани ГОСПподиНЕ,

Немојте ми узети за зло, испуните ми једну малу молбу, а ја ћу се тога до гроба захвалан сећати.

Драги Коста, — не могу више некако да те зовем господине, и ако ми жена каже увек да си ти господин да ти треба да си господин, као што и јесте, а ја сам само прост трговац, занатлија, који ради да ојача и уздигне нашу слабу и нејаку индустрију и који се труди свим силама и колико год може, да корисно послужи свом роду и својој домовини, испуни ми једну малу молбу.

Ја и моја жена, прослављаћемо, у кругу сродника и пријатеља 23 овог месеца 25 година срећног брачног живота. Да, има већ 25 година, како смо допловили у пристаниште брака и ти би и мене моју супругу много обрадовао, кад би и ти код нас, на тај, за нас тако свечан и важан дан, дошао, та ми смо стари другови и пријатељи, још из гимназије.

Моја жена делиће моје мишлеље, мисли да нашој чистој (Бог је сведок!) и непомућеној супружанској срећи ништа не би недостојало када би и ти тога дана дошао, да се састанемо сви, као и некад, сећаш ли се, када си ме, пре 26 година, 7-ог априла 1870 (ја сам тај датум записао у нотес који увек носим уза се) први пут упознао са њом.

До виђења дз Твој

ТРАЈКО ЋИРИЋ, шеф гвожђарске радње „код Вертхајмског кључа“. Господину Кости ПЕТРОВИЋУ,

публицисти. Ново Селиште.

Ш СМРТ МОГА ПРИЈАТЕЉА. „Лекар који је стигао с његовим оцем нареди да се одмах отворе прозори и да сви изиђу. Изиђосмо без речи, покорно, као да смо били свесни неког злочина што смо га учинили, па је сада дошла

к уве

је

вије! аса: 7

ИН Ме вкићиу 3-ки